Godišnjica ubistva Pavla Bulatovića

O pogrešnoj proceni sopstvene bezbednosti najbolje govori rečenica ubijenog ministra: "Ako bi mene ubili, ni manje štete ni veće bruke za državu."
Pavle Bulatović i general Dragoljub Ojdanić
Pavle Bulatović i general Dragoljub Ojdanić
Share Button
Pavle Bulatović

Pavle Bulatović

Na današnji dan 2000. godine ubijen je tadašnji ministar odbrane SR Jugoslavije, Pavle Bulatović. On je lišen života u restoranu beogradskog fudbalskog kluba “Rad”, gde je sedeo sa direktorom YU garant banke Vukom Obradovićem i upravnikom restorana Mirkom Kneževićem. I pored toga što je prilikom napada ispaljeno nekoliko rafalnih hitaca, stradao je samo pokojni Bulatović, dok je upravnik restorana lakše ranjen, a Obradović je u atentatu ostao nepovređen.

Kao i u većini spektakularnih ubistava, a ovo je bez sumnje bilo takvo, vlast je odmah plasirala da imaju informacije da je Pavla Bulatovića ubila grupa koja je u Beograd došla iz Crne Gore, stavljajući tako do znanja da postoje jasni tragovi koji vode ka ubici. Delovalo je da istražni sudija Nebojša Simeunović, koji je po službenoj dužnosti bio zadužen za rešavanje ove likvidacije, neće imati težak posao. Nekoliko meseci nakon ovog ubistva, međutim, beživotno telo Simeunovića pronađeno je u Dunavu. Zvanična verzija govori o samoubistvu, iako je na osnovu rezultata istrage koju su sproveli forenzičari koje je angažovala porodica preminulog sudije više nego jasno da se radi o vrlo sumnjivoj pretpostavci da je u pitanju samoubistvo. Možda je najupečatljiviji, a svakako je najbizarniji, podatak da su lična dokumenta sudije Simeunovića, pronađena u njegovom mantilu, i pored toga što je telo navodno nekoliko dana bilo u Dunavu – bila suva.

Prema nezvaničnim informacijama, koje deluju verodostojnije od zvanične “istine”, Pavle Bulatović je ubijen jer je bio čvrsto rešen da stane na put malverzacijama u poslovima koji su se ticali nabavki za potrebe vojske. Do sličnog zaključka došao je i Anketni odbor Savezne skupštine, koji je oformljen da bi se ispitale pojedinosti u vezi sa ovim ubistvom. Nakon što je odbor završio sa saslušanjima svih lica koja bi mogla imati informacije od značaja za rasvetljavanje ovog slučaja, lider SRS-a i predsednik Anketnog odbora, Vojislav Šešelj, rekao je da je odbor došao do imena ubice, da su se iskristalisali mogući motivi za ubistvo, ali i da je jasno da su sve strukture umešane u istragu ovog atentana zdušno radile na zataškavanju slučaja.

Sedamnaest godina kasnije, ovo ubistvo ostaje i dalje nerazjašnjeno, a istraga se nije pomerila sa mrtve tačke. Ispostavilo se da pokojni ministar nije bio svestan opasnosti koje ga vrebaju, jer je na pitanje zašto ne vodi računa o svojoj bezbednosti i zašto se kreće bez obezbeđenja na koje ima pravo, odgovorio:

– Ako bi mene ubili, ni manje štete ni veće bruke za državu.

Kategorije
Beograd News

Povezani tekstovi