22.01.2017.

Podsetnik na događaje koji su kroz istoriju obeležili ovaj datum.
Švajcarska garda
Švajcarska garda
Share Button

Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji dan. 


1440. Rođen je veliki moskovski knez Ivan III Vasiljevič, nazvan Ivan Veliki. Oslobodio je Rusiju vazalstva odbivši da Mongolima plaća danak, ojačao monarhiju i okončao ‚‚prikupljanje ruskih zemalja”. Posle dolaska na vlast 1462. priključio je Rusiji više kneževina, uključujući Tver, Rostov i Novgorod, a 1480. oslobodio je mongolske vlasti. Nastojao je da ojača centralnu vlast i 1497. izdao je jedinstven ‚‚Sudbenik” za celu Rusiju. Započeo je zidanje moskovskih kremaljskih palata i utvrđenja kakve danas poznajemo.

1506. Ustanovljena je papska Švajcarska garda, posebna vojna organizacija zadužena za ličnu bezbednost poglavara rimokatoličke crkve i papske države (danas Vatikan). Ustanovio ju je papa Julije II (1503-1513). Švajcarska garda i danas postoji u vatikanu, a tokom istorije niz evropskih dvorova imao je Švajcarske gardiste, poput burbonske Francuske, Savoje (Sardinije), Toskane, Napulja, Saksonije, Holandije, izvesno vreme i Austrije.

1561. Rođen je engleski filozof i državnik Frensis Bekon, jedan od osnivača modernog materijalizma u filozofiji. Suprotstavljajući se neplodnosti sholastičkog mišljenja, izgradio je opšti plan za obnovu nauke (Instauratio Magna). Uticao je na francuske enciklopediste 18. veka i njemu je posvećena velika ‚‚Francuska enciklopedija”. Njegova klasifikacija i kritika idola (zabluda) smatra se prvom kritikom ideologije. Formulisao je dva principa značajna za shvatanje svrhe i zadatka modernih nauka: pravo znanje je znanje uzroka i unapređivanje znanja je jačanje čovekove moći nad prirodom. Označio je eksperiment kao najviši princip naučnog mišljenja i razradio induktivnu metodu otkrivanja istine. Prema njegovim načelima, u Engleskoj je 1662. osnovano ‚‚Učeno društvo”, čime je promovisana Bekonova zamisao da se ljudski napredak i blagostanje mogu ostvariti, ne samo reformom društva, već i napretkom nauke. U vreme vladavine kralja Džejmsa I, bio je lord kancelar od 1618. do 1621. Dela: ‚‚Unapređenje nauke”, ‚‚Novi organon”, ‚‚Nova atlantida”, ‚‚Eseji ili saveti etički i politički”.

1666. Umro je indijski car Šah Džehan iz dinastije Mogula, poznat i kao princ Haram, koji je najveći deo vladavine od 1628. do 1658, kad ga je zbacio sin Aurangzeb, posvetio izgradnji mauzoleja Tadž Mahal u svojoj prestonici Agri na severu Indije. Velelepno zdanje od belog mermera, koje je 20.000 radnika zidalo od 1631. do 1653. posvetio je uspomeni na caricu Mumtaz Mahal i sam je posle smrti takođe sahranjen u njemu. Premestio je 1648. prestonicu iz Agre u Delhi, gde je izgradio novi grad Šahdžehanabad.

1771. Španija je sklopila konvenciju s Velikom Britanijom o ustupanju Folklandskih ostrva u Atlantskom okeanu. Od sticanja nezavisnosti 1816. Argentina polaže pravo na njih. Vojna hunta Argentine je u aprilu 1982. pokušala da okupira ostrva iskrcavanjem 10.000 vojnika. Dva meseca kasnije britanske trupe su ponovo zauzele taj arhipelag porazivši prethodno Argentince.

1788. Rođen je engleski pisac Džordz Gordon Bajron, jedan od rodonačelnika evropskog romantizma. Njegova poezija oličavala je slobodarski duh suprotstavljen društvenim normama. Bio je zaljubljen u antičku kulturu. Veliku Britaniju napustio je razočaran 1816. i u Italiji je stvorio najveća dela: ‚‚Čajld Herold”, ‚‚Kain”, ‚‚Manfred”, ‚‚Don Žuan”. Zaputio se 1823. sa ciljem da pomogne borbu Grka za oslobođenje od Turaka, ali je ubrzo oboleo od malarije i umro je u aprilu 1824, ne ostvarivši ideal da se bori za slobodu grčkog naroda.

1896. Rođen je srpski slikar Sava Šumanović, majstor pejzaža, aktova i mrtve prirode, osobenih tonova, posebno intenzivnih na slikama iz rodnog Srema. Na njegovim slikama dominiraju svetli tonovi, uz izražen osećaj za osvetljenje. Dugo je živeo u Parizu, a poslednje godine života boravio je u rodnom Šidu, gde su ga 1942. ubile hrvatske ustaše. Šumanovićeve velike kompozicije ‚‚Doručak na travi” i ‚‚Pijana lađa” među najznačajnijim su delima srpskog modernog slikarstva. Najbolja njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, u zbirci Pavla Beljanskog i u galeriji ‚‚Sava Šumanović” u Šidu.

1901. Umrla je britanska kraljica Aleksandrina Viktorija. Na prestolu se nalazila od 1837. do 1901. Tokom njene vladavine u Velikoj Britaniji je izvedena industrijska revolucija, kapitalistička privreda se naglo razvila, a britansko kolonijalno carstvo se raširilo po čitavoj planeti. Kada je umrla jedna trećina površine planete nalazila se u ovoj ili onoj formi pod britanskim suverenitetom. Period njene vladavine je period najveće moći i ugleda Engleske u istoriji i najčešće se naziva ‚‚viktorijanskom epohom”.

1905. Ruske trupe su u Petrogradu otvorile vatru na demonstrante, koji su krenuli na carski Zimski dvorac, zahtevajući demokratizaciju, kraj rata s Japanom i uspostavljanje ustavotvorne skupštine. Ubijeno je više od hiljadu i ranjeno oko 5.000 ljudi – u pokolju nazvanom kasnije ‚‚Krvava nedelja”.

1908. Rođen je ruski teorijski fizičar Lav Davidovič Landau, jedan od najvećih fizičara 20. veka, otac sovjetske škole teorijske fizike, dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 1962. Doživeo je 1962. tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je više puta proglašavan klinički mrtvim. Život mu je ipak spasen, ali ni vrhunski lekari nisu uspeli da mu povrate kreativnu sposobnost. Zasnovao je termodinamičku teoriju faznih prelaza u čvrstom telu, teoriju tečnog helijuma blizu apsolutne nule, teoriju kombinovane inverzije, teoriju dveju neutrinskih komponenata, predvideo pojavu drugog zvuka, znatno obogatio teoriju superprovodljivosti, otkrio nove zakonitosti u ponašanju provodnika, unapredio kvantnu teoriju polja i fiziku elementarnih čestica i kosmičkih zraka. Zajedno s ruskim teorijskim fizičarem Iljom Lifšicom, objavio je kapitalno delo u više tomova ‚‚Kurs teorijske fizike”. Ostala dela: ‚‚Elektroprovodljivost metala”, ‚‚Teorija polja” (s Lifšicom), ‚‚Kvantna mehanika” (s Lifšicom), ‚‚Statistička fizika” (s Lifšicom).

1928. U Novom Sadu je izgorela zgrada Srpskog narodnog pozorišta. Reč je o reprezentativnom zdanju koje je srpskom teatru u Novom Sadu podario 1895. veleposednik Lazar Dunđerski. Srpsko narodno pozorište u Novom Sadu osnovano je jula 1861. (tada u sastavu Austrije – od 1867. Austrougarska). Gostovanje pozorišne družine Jovana Kneževića 1860. podstaklo je Jovana Đorđevića da napiše više tekstova u novosadskom ‚‚Srbskom dnevniku” o potrebi osnivanja Srpskog narodnog pozorišta. U pripremama za osnivanje učestvovali su Svetozar Miletić, Stefan Branovački, Jovan Đorđević i Jovan Jovanović Zmaj. Samo pozorište osnovano je na sednici Srpske čitaonice kojom je predsedavao Svetozar Miletić. Srpska čitaonica ustanovila je potom Društvo za Srpsko narodno pozorište koje je vodilo brigu o njemu i finansiralo ga. Konačna carska dozvola usledila je tek 1865.

1934. Rođen je srpski istoričar književnosti Jovan Deretić, profesor novije srpske književnosti na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Objavio je dvadesetak knjiga, uključujući ‚‚Istoriju srpske književnosti”. Ostala dela: ‚‚Dositej i njegovo doba”, ‚‚Poetika Dositeja Obradovića”, ‚‚Ogledi iz narodnog pesništva”, ‚‚Srpski roman 1800-1950”, ‚‚Gorski vijenac Petra Petrovića Njegoša”, ‚‚Kompozicija Gorskog vijenca”, ‚‚Kratka istorija srpske književnosti”, ‚‚Etide iz srpske srednjevekovne književnosti”, ‚‚Poetika srpske književnosti”, ‚‚Kulturna istorija Srba”.

1998. Amerikanac Teodor Kačinski je priznanjem da je ‚‚unabomber” – kako su ga prozvali mediji, prihvatio doživotnu zatvorsku kaznu kako bi izbegao izricanje smrtne presude. Tokom ‚‚antitehnološke” bombaške kampanje, duge 18 godina, on je ‚‚uterivao strah u kosti” američkim građanima postavljajući ručno izrađene bombe po univerzitetima i aviokompanijama, sprovodeći, po njegovim rečima, ‚‚revoluciju protiv tehnologije” pri čemu je usmrtio troje ljudi, a 29 je povredio ili osakatio.

2008. Umro je srpski glumac Milenko Zablaćanski. Karijeru je započeo u pozorištu ‚‚Boško Buha”, da bi prešao u Pozorište na Terazijama, gde je ostvario zapažene uloge u predstavama ‚‚Trajkovići”, ‚‚Heroji”, ‚‚Kabare”, ‚‚Svetlosti pozornice”, ‚‚Lutka sa naslovne strane”, ‚‚Svadba u kupatilu”. Diplomirao je na beogradskom FDU, u klasi profesorke Ognjenke Milićević. Širu popularnost stekao je serijama Siniše Pavića ‚‚Srećni ljudi”, ‚‚Porodično blago”, ‚‚Stižu dolari” i ‚‚Bela lađa”. U Šotrinom filmu ‚‚Gde cveta limun žut” tumačio je lik Džona Rida. Dobitnik je niza nagrada: za ulogu Žana u predstavi ‚‚Gospođica Julija”, nagrade Zlatni vitez u Moskvi, na jagodinskom festivalu Dani komedije, kao i na kragujevačkom Joakimfestu. Dobitnik je i Godišnje nagrade Pozorišta na Terazijama.

Kategorije
Na današnji dan

Povezani tekstovi

  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1635. Francuska je u Tridesetogodišnjem ratu (1618-1648) objavila rat Španiji. 1649. Prvi put je upotrebljen naziv Komonvelt, kojim je...
  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1781. Španci su u Kusku, u Peru, pogubili Tupak Amarua II, vođu ustanka naroda Inka protiv španske vlasti. 1799....
  • Ovo je podsetnik na događaje koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1607. Engleski avanturista Džejms Smit osnovao je prvo englesko naselje na tlu Severne Amerike, koje je kasnije...
  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1497. Italijanski moreplovac Amerigo Vespuči (Vespucci) krenuo je na prvo putovanje u Novi svet. Doplovio je do obale Brazila...