Priča o modernim Pepeljugama

Volimo kada nam kažu da smo lepe, ali nam je mnogo draže kada neko pohvali naše muziciranje.
Quartet Cinderella
Share Button

Početkom ovog stoleća beogradska muzička scena postala je bogatija za kvartet koji čine prelepe beogradske Pepeljuge. O tome kako je nastao Quartet Cinderella i sa čime se sve kroz bavljenje muzikom sreću njegove članice, razgovarali smo sa Nadeždom Damnjanović, mladom ženom od koje je sve počelo. 


• Kada je kvartet osnovan i kako ste uopšte došli na ideju da okupite 4 gracije na jednom mestu?

Još od srednjoškolskih dana gajila sam veliku ljubav prema kamernoj muzici, svirajući u različitim ansamblima. Na fakultetu se to moje interesovanje nastavilo i 2001. godine, vrlo spontano, bez ikakve strategije, već samo iz potrebe, kao i zbog prezasićenja nekom vrlo kompleksnom klasičnom muzikom, okupila sam nekoliko svojih prijateljica i predložila im da u slobodno vreme malo muziciramo. Ne mogu reći da sam znala tačno šta radim, sem da u tom sastavu želim da postoji klavir, moja velika ljubav, kao i da pored klasične sviramo filmsku i muziku iz mjuzikala, koja su moja pasija od malena. Zbog specifičnosti sastava, jer se radilo o klavirskom, a ne gudačkom kvartetu, nastao je problem u pribavljanju notnog materijala. Note za taj sastav i tu vrstu muzike nisu postojale. Naravno, tu se pojavljuju razni ljudi koji nude “pomoć” u vidu prodaje svojih aranžmana za basnoslovan novac sa jednim vrlo bezobraznim ucenjivačkim stavom. Kako je među nama vladao jedan neverovatan entuzijazam i želja da ne odustajemo, pristale smo da plaćamo te aranžmane do onog trenutka dok se cena nije naprasno povećala i merila u hiljadama maraka u to vreme. Nismo pristale na to i ceo notni materijal koji smo platile po dogovoru nam je bio ukraden na jednom vrlo važnom nastupu. Težak početak me je stavljao u dilemu da li da nastavimo dalje. Međutim, ostavila sam to iza sebe i sa velikim trudom počela sama da pišem aranžmane. U ovih 16 godina postojanja sastav se menjao. Članice su odlazile zbog raznih životnih okolnosti, kao i zbog neslaganja, a većina je napustila kvartet zbog velikog broja nastupa, koji sa sobom nose velika odricanja. Trenutna postava je nešto na šta sam vrlo ponosna. Veliki profesionalci i umetnici koji zaista vole muziku i u njoj uživaju. To je jedini način da kvartet opstane s obzirom na to da imamo između 130 i 150 nastupa na godišnjem nivou.

• Koliko je, zapravo, interesovanje beogradske publike za muziku koju izvodite?

Interesovanje postoji. Dokaz za to je broj naših nastupa koji sam vam pomenula, kao i to da se 99% tih nastupa dešava upravo u Beogradu. Tu postoji drugi problem, a to je da ljudi nisu dovoljno obavešteni o tome. U decembru mesecu smo imali rođendanski koncert u Kolarčevoj zadužbini koji smo poklonili svima onima koji nisu u prilici da dodju da nas slušaju u nekim elitnim restoranima ili na manifestacijama zatvorenog tipa. Karte su planule i sve je bilo popunjeno do poslednjeg mesta. Jedinu reklamu je napravio vaš portal, a moram da priznam da se o tom koncertu pisalo samo u jednim novinama, kao i da smo gostovale posle koncerta na jednoj televiziji. Bilo je zaista za pamćenje. 2014. godine uspele smo da plasiramo naš spot za kompoziciju Erika Satia Gnossienne br. 1 na londonskoj satelitskoj televiziji C MUSIC, koja emituje spotove klasične i filmske muzike najvećih svetskih zvezda u preko 100 zemalja, kao i da zainteresujemo medije iz mnogobrojnih zemalja. Taj spot se i dalje ne emituje u našim medijima, posle mnogobrojnih pokušaja i lažnih obećanja.

• Koliko je prednost to što su članice kvarteta pripadnice lepšeg pola, a koliko to sa sobom nosi poteškoća?

Poslednjih godina vlada jedna moda u Beogradu da se angažuje ženski kvartet za bilo koju manifestaciju. To je prednost. Međutim, u ekspanziji mnogobrojnih kvarteta, iako su to gudački kvarteti što mi jedini u Srbiji nismo, mlade dame su shvatile u čemu je caka i beskrupulozno to iskorišćavaju. Zaboravile su osnovnu ulogu, da se bave umetnošću i muzikom. Svira se isti program, skida se sa interneta, imitiraju jedne druge, samo se različito oblače i svoju seksualnost maksimalno koriste za bedne honorare. Čast izuzecima, ali ih je vrlo malo. To u našem kvartetu nije slučaj. Zna se red. Prvo ideja, rad na maksimalno kvalitetnom izvođenju, pa tek onda izgled. Trudimo se da izgledamo elegantno i da upravo fokus publike koja nas sluša ne bude na našem izgledu, već sviranju. Volimo kada nam kažu da smo lepe, ali nam je mnogo draže kada neko pohvali naše muziciranje. To je ta poteškoća za koju ste me pitali.

• Kako biste ocenili stanje u kulturi, pre svega kada je u pitanju Beograd, ali i cela Srbija?

Ljudi koji se bave profesijama u oblasti kulture su umorni od objašnjavanja koliko je kultura bitna i trenutno je takvo vreme da oni od kojih zavisi ulaganje u kulturu misle da su oni ti od kojih zavisi država, a ne shavataju da upravo kultura predstavlja državu. Njihov posao bi trebalo da bude prepoznavanje potencijala i ulaganje u taj potencijal. Posao ne vrše kako bi trebalo, jednim delom zbog ličnog interesa, a nekada i zbog neznanja. Ali sve to nije razlog da ljudi izlaze iz osnovnih okvira kulture, kao što su ponašanje u kući, na ulici, na poslu, a mislim da je to mnogo veći problem trenutno.

• Šta smatrate da je neophodno menjati u oblasti kojom se bavite?

S obzirom na to da su umetnici poslednjih godina fokusirani na golu egzistenciju, a ne na umetnost, jedino što bih preporučila da dobro procene gde je granica između umetnosti i jeftine zabave. Puno se priča o tome da je nastala kriza u umetnosti, ali moje mišljenje je suprotno. Smatram da trenutno postoji kriza svesti o umetnosti kod umetnika. Prenatrpani smo informacijama koje dovode do haosa u stavaranju i nerazumevanju suštine umetnosti. U Srbiji umetnici, kada je u pitanju muzika, svoju agresivnost koju su stekli boreći se da budu primećeni, prenose na ono što stvaraju, tj muziciraju, i gube sve ono što bi trebalo da imaju. To je pre svega dostojanstvo, skromnost, stvaranje lepog i protivljenje primitivizmu. Ovo je vreme stvaranje magle i prodavanje te iste za sitan novac.

• Pretpostavljam da osim aplauza i dobrih ili manje dobrih kritika pamtite i neke anegdote. Podelite neku sa čitaocima portala.

Anegdota imamo svaki dan. Pored toliko obaveza i umetničke rasejanosti, dešavaju nam se vrlo čudno stvari. Recimo da dolazimo na nastupe bez instrumenata, sa praznim kutijama.Bilo je situacija da imamo zakazan nastup na jednom mestu, recimo hotelu i da svaka ode u različite beogradske hotele. Dva puta su neki ljudi imali i primedbe na naše angažovanje recimo na različitim vrstama proslava gde su želeli da sve izgleda glamurozno i onda kada se malo opuste uz neku čašu vina, prilazili su i rekli nam da su oni mislili da će biti “živa” muzika (misleći na klasičan bend sa pevačicom i što jačim ozvučenjem). Krili smo se mi i od ljubomornih žena čije muževe ne poznajemo, a i od muškaraca koji od oduševljenja nisu mogli da obuzdaju svoje ponašanje.

• Na koji ste koncert najviše ponosni, a za koji biste voleli da je nekim čudom bio otkazan (i zašto)?

Definitvno koncert koji ćemo pamtiti je rođendanski koncert povodom 15 godina postojanja kvarteta, održan 3. decembra, 2016. godine u Kolarčevoj zadužbini. Dvorana je bila prepuna, publika fenomenalna, mi smo odlično svirale. Jednostavno, desila se neka magija i bojim se da je tako nešto teško ponoviti. Doživele smo ovacije koje retko koji muzičar doživi na ovom podijumu. Publika nas je vraćala dva puta na bis i nije htela da ode. Još uvek se priča o tom koncertu, a nama, koje smo sa gomilom problema u pripremama izašle pred publiku, večno će ostati taj trenutak kao nešto najemotivnije i najradosnije što smo dožiivele u svojoj dugogodišnjoj karijeri. Razočaraću vas, ali nije bilo koncerata koje smo želeli da otkažemo. Svaki je bio veličanstven i odlično prihvaćen uz ovacije publike, sa pozitivnim kritikama. Često nam govore da posedujemo neku posebnu energiju, širimo sreću i da nas publika neizmerno voli i poštuje.

• Imate li planove da se okrenete inostranoj publici i da učestvujete na međunarodnim festivalima u inostranstvu?

Uveliko radimo na tome, ali još uvek nemamo konkretne dogovore.

• Može li se živeti od umetnosti u Beogradu / Srbiji?

Od umetnosti se uz puno odricanja može živeti, ali skromno.Svaka od nas radi i kao profesor u muzičkoj školi i to nam pomaže da ne pristajemo na sve što nam se nudi i da razlog našeg postojanja ne bude novac, već muzika i lepo druženje.

• Kada bi postojala vremenska mašina i kada biste se vratili neki broj godina unazad, da li biste uradili nešto drugačije?

Zanimljivo pitanje. Nisam razmišljala o tome. Recimo da nekim devojkama u kvartetu, mislim na bivše članice, ne bih dozvolila da dobiju priliku da uopšte uđu i rade u kvartetu. Bilo je puno razočarenja i gubljenja vremena.

• Postoji li neko pitanje koje vam nikada niko nije postavio, a na koje biste želeli da odgovorite? Ukoliko postoji, ovo je prilika da to uradite.

Na primer, niko nas nije pitao da li znamo da pravimo sarmu i prebranac.Odgovor je pozitivan… da ne bude posle da samo znamo da sviramo.

• Ovo već nije pitanje, ovo je izraz zahvalnosti za vreme koje ste odvojili za čitaoce portala Beograd.news. I prilika da javno obećamo da ćemo uvek biti medijska podrška ovako lepim projektima. Vaša poruka za kraj ovog razgovora je…

Hvala i vama na podršci. Htela bih samo mlađim generacijama da dam savet da budu strpljivi, da ne odustaju i da sve što rade u muzici bude iskreno i s ljubavlju. To je jedini i pravi put umetnika.

Kategorije
IntervjuiMuzika

Povezani tekstovi

  • Festival „Mikser“ i „Maskom rekords“ raspisuju 5. regionalni muzički konkurs za neafirmisane mlade muzičare pod nazivom „Svi zajedno“. Pravo učešća na konkursu imaju svi autorski bendovi iz regiona koji...
  • Klub studenata tehnike otvoriće 19. maja velikim koncertom baštu svojim posetiocima. Početak koncerta zakazan je za 23 časa, a karte su u prodaji u prostorijama kluba od devet do 17 sati radnim...
  • Istina o kreditima indeksiranim u CHF O stambenim kreditima indeksiranim u švajcarskim francima govori se već dugo, ali u javnosti o tome kruže različite informacije. Tragajući za odgovorima na...
  • Ako volite irsku muziku na beogradski način, verovatno vas je obradovala informacija da su Ortodoks Keltsi spremili novi album. Sutra je i promocija njihovog novog diskografskog “čeda “Many mouths...