27. februar 2018.

Podsetnik na događaje koji su kroz istoriju obeležili današnji datum.
Mira Alečković ~ Foto: Novosti
Mira Alečković ~ Foto: Novosti

Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum.


280. Rođen je rimski imperator Konstantin I, koji je počeo hristijanizaciju Rimskog carstva (prema nekim izvorima rođen je u Naisusu, današnjem Nišu). Godine 313. izdao je Milanski edikt o toleranciji kojim je hrišćanstvo izjednačio sa ostalim verama, a 325. godine sazvao je Prvi vaseljenski sabor u Nikeji na kojem je stvoren temelj dogmatskog i kanonskog sistema hrišćanske crkve. Osnovao je 330. Konstantinopolj (Carigrad), novu prestonicu Rimskog carstva. 

1617. U selu Stolbovo sklopljen je mirovni ugovor između Švedske i Rusije. Šveđani su vratili Rusiji područje Novgoroda i priznali dinastiju Romanovih, ali su zadržali južnu obalu Finskog zaliva i Karelijsku prevlaku i time odsekli Rusiju od Baltika, što je trajalo sve do Severnog rata (1700-21).

1844. Dominikanska Republika je postala nezavisna od Haitija. 

1881. Buri su pobedili Britance u bici kod Majuba Hila u južnoj Africi. Na isti dan 1900. godine britanske trupe pod komandom lorda Kičinera odnele su presudnu pobedu nad Burima u bici kod Pardenberga. 

1887. Umro je ruski kompozitor i naučnik Aleksandar Borodin, pripadnik muzičke grupe “Velika petorica”, čije je delo značajno doprinelo razvoju ruske simfonije i kamerne muzike. Na svom životnom delu, operi “Knez Igor” radio je 18 godina, a dovršili su je Rimski-Korsakov i Glazunov, stvorivši remek-delo ruske romantične opere. Autor je i značajnih radova iz hemije i biohemije. 

1900. Osnovana je britanska Laburistička partija, s Remzijem Mekdonaldom (Ramsay MacDonald) kao sekretarom. 

1902. Rođen je američki pisac Džon Stajnbek, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1962. Književni uspeh postigao je romanom “Kvart Tortilja” 1935, a potom su usledila čuvena dela “O miševima i ljudima”, “Plodovi gneva”, “Zima našeg nezadovoljstva”, “Istočno od raja”. 

1905. Reorganizacijom Velike škole osnovan je Beogradski univerzitet, prva univerzitetska ustanova u Srbiji. 

1932. Rođena je Elizabet Tejlor, američka filmska glumica, dobitnica Oskara za filmove “Baterfild 8” i “Ko se boji Virdžinije Vulf”. 

1933. U požaru, koji su podmetnuli nacisti, izgorela je zgrada nemačkog parlamenta, Rajhstag, u Berlinu. Optuživši komuniste, nacisti su taj događaj iskoristili za obračun s političkim oponentima i zavodeći teror uništili poslednje ostatke parlamentarno-demokratskog sistema u zemlji. 

1936. Umro je ruski lekar i naučnik Ivan Petrovič Pavlov, osnivač Instituta za eksperimentalnu medicinu, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 1907. Njegova teorija o uslovnim refleksima snažno je uticala na mnoge naučne discipline, posebno na psihologiju, psihijatriju i medicinu. 

1939. Velika Britanija i Francuska priznale su vladu generala Franciska Franka u Španiji. 

1952. Održana je prva sednica UN u novom stalnom sedištu svetske organizacije u Njujorku. 

1963. Dolaskom na vlast izabranog predsednika Huana Boša Gavinja, u Dominikanskoj Republici je posle 33 godine okončan period diktature. Osnivač i vođe Revolucionarne dominikanske partije, Gavinjo je od 1930. živeo u izbeglištvu. 

1976. U Zapadnoj Sahari, koju je dan ranije Španija predala na upravljanje Maroku i Mauritaniji, oslobodilački front Polisario proklamovao je Saharsku Arapsku Demokratsku Republiku. 

1993. – Na pruzi Beograd – Bar, u stanici Štrpci, naoružani otmičari izveli su iz voza 20 putnika, jugoslovenskih državljana muslimanske nacionalnosti i odveli ih u nepoznatom pravcu. Nebojša Ranisavljević, jedan od učesnika, osuđen je 9. septembra 2002. godine na 15 godina zatvora zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. 

1994. U eksploziji bombe u maronitskoj katoličkoj crkvi u Libanu poginulo je deset i ranjeno 60 vernika koji su pred oltarom čekali da budu pričešćeni. 

1996. SR Jugoslavija je ukinula sankcije protiv Republike Srpske (blokada na Drini) uvedene 4. avgusta 1994. 

1999. Međunarodne organizacije za borbu protiv korišćenja nagaznih mina procenile su da je u 64 zemlje širom planete rasuto preko 100 miliona nagaznih mina, od čega se sedam miliona nalazi na prostoru bivše Jugoslavije. Prema ovim podacima eksplozije nagaznih mina svakog meseca ubiju ili osakate 2.000 ljudi od kojih su 90 odsto civili, među kojima je najveći broj dece. 

2002. Umro je Spajk Miligan, osnivač britanske komedije 20. veka. 

2003. Tribunal u Hagu osudio je bivšu predsednicu RS Biljanu Plavšić na 11 godina zatvora, koja je krajem 2002. godine priznala krivicu za progon nesrpskog stanovništva tokom rata u BiH. Iz zatvora je prevremeno puštena 27. oktobra 2009. godine, nakon što je odslužila dve trećine kazne. 

2003. Demografi Ujedinjenih nacija smanjili su svoje ranije prognoze o naseljenosti planete za 2050-tu godinu, sa 9,3 na 8,9 milijardi, zbog povećanja smrtnosti ljudi od AIDS-a. 

2008. U Beogradu je umrla pesnikinja Mira Alečković. Objavila je dvadesetak knjiga za decu i približno toliko dela poezije i proze za odrasle. Dobitnica je Ordena legije časti za unapređenje kulturne saradnje sa Francuskom. 

2010. U snažnom zemljotresu jačine 8,8 stepeni po Rihteru, koji je pogodio Čile i izazvao cunami, poginulo je više od 800 osoba. 

2012. Francuski film “Umetnik”, reditelja Mišela Azanavičijusa i američki film Martina Skorsezea “Hugo” osvojili su po pet statua Oskara na 84. dodeli ovih nagrada. 

2013. Nakon najveće krize u 22 godine nezavisnosti Slovenije, parlament ove zemlje izglasao je nepoverenje premijeru Janezu Janši i mandat dodelio 42-godišnjoj finansijskoj ekspertkinji Alenki Bratušek. 

2013. Papa Benedikt XVI poslednji put se obratio vernicima na Trgu Svetog Petra u Rimu emotivnim govorom pred 150.000 ljudi, aludirajući na neke od skandala koji su obeležili njegovo osmogodišnje papinstvo. Benedikt je prvi papa koji je abdicirao u posljednjih šest vekova, a odluku o povlačenju doneo je 17. decembra 2012., upravo na dan kada je dobio dosije o aferi “Vatiliks”, koja je iznela papinu privatnu prepisku gde se Vatikan predstavlja kao leglo intriga i unutrašnjih sukoba. 

2016. U Siriji je stupio na snagu sporazum o prekidu vatre koji su prihvatili vlada Sirije i 97 pobunjeničkih grupa uz posredovanje SAD i Rusije. Sporazum o primirju se ne odnosi na džihadiste iz Islamske države i sirijskog ogranka Al Kaide.

Kategorije
Na današnji datum
beogradnews @ facebook
BeoGraDNEWS PARTNERI

Povezani tekstovi

  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1475. Rođen je italijanski vajar, slikar, arhitekta i pisac Mikelanđelo Buonaroti, jedan od najveih umetnika Renesanse.  1480. U Toledu je potpisan...
  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1498. Na putu ka Indiji, portugalski moreplovac Vasko da Gama (Vasco) iskrcao se, kao prvi Evropljanin, na obale današnje afričke...
  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1525. Španski osvajač Ernan Kortes pogubio je poslednjeg astečkog cara Kuautemoka. 1825. Rusija i Velika Britanija potpisale su ugovor kojim je...
  • Ovo su događaji koji su kroz istoriju obeležili današnji datum. 1531. U zemljotresu u Portugaliji poginulo je nekoliko desetina hiljada ljudi, porušen je veliki deo prestonice Lisabona i nekoliko drugih...